Школски годишњак поводом 60 година постојања наше школе!

30.12.2019.

Професорски распуст

Распуст је стигао,
звоно се зачуло.
Сви су ђаци изашли
из школе лепе наше,
кад кроз прозор видим
професор ми маше

Кад би само знали
како ли је њима,
кад махну с прозора
баш, баш свима.

Ми ћемо се потрудити
жеље им испунити.
И за крај питање,
за професоре наше драге:
''Шта би ви желели,
од ученика својих
пожелели?''

Лена Стојановић
ученица 3/3

26.12.2018.

ТАКВИ СУ МОЈИ НАСТАВНИЦИ

        "Час није готов док ја не кажем" - наставница каже док звони за крај (м)учења. А таман сам све спаковала! Шта уопште могу да научим за пар секунди? Када је наставница рекла шта је имала, сложно смо појурили ка вратима. Селимо се у други кабинет... Некад се због ове кабинетске наставе осећам као емигрант, најозбиљније.

        Улазимо у учионицу као супер звезде и заузимамо своја места. Историчарка је већ унутра и гледа нас попреко с обзиром да смо игнорисали њене речи "сачекајте да заменим дневник па тек онда уђите". И Немањићи на зидовима нас попреко гледају. Дође ми, уз дужно поштовање, да им се избечим, и њима и оним тешким лекцијама које сам морала у прсте да знам. 

        Наставница је почела да предаје нову лекцију. Ни гласа, тишина као у манастиру. Једино што се чује, то јест што ја чујем, јесте другарица иза мене  која једе нешто. Мени је јело на часовима безвезе, додуше не буним се када ме послуже. Комично ми је кад се сетим, једном сам сакрила кесицу чипса у капу и јела, све док ми се наставница српског није обратила, а обратила ми се на не тако нежан начин...разумете већ.

        Кад смо већ код не тако нежних професора, баш ме је малопре наставница енглеског опоменула како само мељем на часу и да то не ваља. Кажем вам, нисам ни три речи рекла. Добро, јесам се мало кикотала, али професори су на то толико нетолерантни, као да је у питању лактоза. Неки чак знају да те подигну и пропитују за оцену, док други само више или мање енергично ућуткују и не угрожавају нам просек, знајући да ни од тога нема неке вајде. 

        Сваки од наставника је посебан! Аутентичност им даје мимика, гестикулација, па и погрешно изговорене речи...Чињеница је да сам ја баш сваку од њих запамтила гледајући их ове четири године.

        Наставник математике има јако чудне покрете прстију и за различите ствари слаже различите облике. Када нам показује два броја на табли, обично сложи онај као рокерски симбол, а кад нам нешто објашњава, ради различите ствари, у зависности од предмета разговора. Што се тиче ућуткивања, толико исправи кажипрст и продуби глас да ти је једноставно у интересу да ућутиш. То, на пример физичарка и разредна не примењују, оне само ставе наочаре и окрену твоју страну у дневнику, а онда си награбусио.

        Занимљиво је како неки од наставника знају тако дубоко да те погледају у очи кад одговараш, тачно толико дубоко да ти се преврне цели систем за варење и заборавиш све што си знао. То код поменутих није случај, али си свеједно награбусио. 

        Комично ми је када наставници покушавају да примене шумадијско- војвођански дијалекат, а изврну речи до толике непрепознатљивости да су принуђени да их понове у нашем, косовско- ресавском дијалекту. Смешно ми је и када неко од нас почне да се смеје, а за њим и остатак одељења, а предавач, који је обично предмет нашег смејуљења, крене да се смеје са нама. Додуше, добро је док је тако. Једном сам, као јазавац пред судом, испред целог одељења и разредном морала да "будем човек" и кажем шта је смешно. Наравно да нисам могла да кажем шта је заправо смешно, па сам лупила неку глупост. Разредна ме је пустила да седнем, али одмах након тога се ухватила за наочаре, после наочара за дневник и тада сам знала да очигледно није било довољно уверљиво...

        Школу бих волела десет пута више кад би ме пустили да пуштам музику. Мислим, музику коју ја волим. Наравно, било је прилика за то, али никоме се тај ритам није свидео , сем наставници немачког.
         Сада бих, кад смо код музике, требало да пустим одјавну шпицу јер није ред да претерам са оговарањем, а поготово не са оговарањем људи од којих ми зависе бодови за средњу школу. „Завршићемо ми ово на следећем часу“ - каже историчарка и у истом тренутку су се са места померила двадест два ученика. А, да, ово ми је тренутно омиљена група наставника!

        Марина Крстић, VIII/4

        школска година 2017/2018.

25.12.2018.

ИСКРЕНО О СВОЈИМ НАСТАВНИЦИМА

            Кад дођете у пети разред, и нема више учитељице која вас одлично познаје, сматрате да је наставник Бог и батина. То је вероватно тако зато што сте слушали моје и приче мог друштва. У школу смо кренули мирни као бубице, имали о наставницима разне предрасуде које су настале захваљујући старијим генерацијама, али онда смо ушли у пубертет и... Ствари су се промениле! Заправо, тек након дужег времена схватили смо да наставнички колектив функционише слично као једно одељење.

        У сваком одељењу имате две најбоље другарице које потајно не подносе неку трећу, иако су, наизглед, у одличним односима са њом. Е па, слично је и са колегиницама у школи. Наравно, учиће вас да треба да будете добри са свима, међутим, уколико пажљиво слушате, видећете да постоји бар мрвица суревњивости међу њима...

        Следећи пример. Имате ли у свом одељењу неког ко силно жели да испадне фаца, жваће жваке, избегава домаћи и наставу уопште? Заправо, он вам је можда омиљени, стално је у центру пажње и вероватно подржавате сваки његов несташлук. Е па, поткраде се негде и такав наставник, чији час више немате него што имате и то што радите  - радите сами. Ипак, такви наставници су омиљени, њих и најгори ученици воле, јер код њих важи оно „живела слобода”, што добро дође након часова и часова учења.

        Да ли сте икада на великом одмору упознали неку особу, кренули да разговарате с њом и помислили да ћете постати најбољи пријатељи, међутим, због силних обавеза наредних дана причали сте све мање и  мање, а на крају сте изгубили сваки контакт? Е па, ја тако видим наставнике на замени, или оне студенте. Буду ту пар дана, и само што се навикнете на њих, оду Бога питај где, и не видите их никад више.

        Током школовања срешћете и особе које ће вас инспирисати, променити и пронаћи „оно нешто” у вама. То су они који ће долазити суботом у школу да би вам објаснили нешто, ваш успех је и њихов успех, бодриће вас до краја и показивати вам прави пут. Таквима треба да будете захвални и они ће вам недостајати по завршетку школовања.

       Примера је још много, али закључак је да не треба да гледате на наставнике као на велике зле вукове, чији су зуби препуни досадних лекција. Временом ћете схватити да су и они као деца, да је и њима вероватно понекад досадно у школи и, када и сами сазрите, схватићете да су моменти, шале, па и неуспеси са њима били посебни и драгоцени. 

Ана Арсић VIII/4

школска година 2017/2018.

12.09.2016.

Интернационални скуп наставника немачког, 

наша Снежана Трифуновић је била запажен учесник

 10.09.2016.

Како смо почели, одељење 3/4, 2016.                                 Марија Тодосијевић

Погледајте део материјала које су ученици прикупили и осмислили.